U periodu adolescencije i ranog odrastanja, kada se ličnost još razvija, takav događaj može snažno uticati na emocionalnu stabilnost, osećaj sigurnosti i svakodnevno funkcionisanje. Tuga, šok, bes, osećaj praznine ili krivice normalne su reakcije na gubitak, ali ako traju dugo i postanu veoma intenzivne, mogu se odraziti na mentalno i fizičko zdravlje mladih.
Stručnjaci ističu da mladi često ne umeju ili ne žele otvoreno da govore o svojim osećanjima. Neki se povlače u sebe, izbegavaju društvo i aktivnosti koje su ranije voleli, dok drugi mogu pokazivati razdražljivost, probleme sa koncentracijom ili pad uspeha u školi.
Produžena i neobrađena tuga može povećati rizik od anksioznosti, depresivnih simptoma, poremećaja sna i osećaja beznadežnosti. Kod pojedinih mladih javlja se i pojačana potreba za izolacijom ili teškoće u odnosima sa porodicom i vršnjacima.
"Potrebno je da prođe određeni period, od nekoliko meseci. Adolscent treba da razume i prihvati ono što se desilo. Ali je ključno ako postoje drastične promene u ponašanju. Ako je bio pun energije a sada ne, ili na primer da sada ima loš san. Na sve to treba obratiti pažnju. Otvoren razgovor o gubitku i emocijama može pomoći mladima da razumeju ono što osećaju i da se ne suočavaju sa tugom sami. Kada se primeti da tuga traje veoma dugo, da mlada osoba gubi interesovanje za život, ima ozbiljne probleme sa funkcionisanjem ili pokazuje znake emocionalne krize, važno je potražiti stručnu pomoć. Pravovremena podrška može značajno doprineti očuvanju mentalnog zdravlja i zdravom procesu suočavanja sa gubitkom, rekao je za RINU master psiholog Gavrilo Jovanović.
Shutterstock/ ESB Professional
Pored psiholoških posledica, gubitak bliske osobe može uticati i na fizičko zdravlje. Važno je naglasiti da svaka mlada osoba tugu doživljava na drugačiji način i da ne postoji "pravilan" obrazac žalovanja.
Upravo zbog toga podrška porodice, prijatelja, škole i stručnih lica ima ključnu ulogu u procesu oporavka.
"Postoji veliki niz fizičkih simptoma koji ukazuju da mentalno zdravlje mladih prolazi kroz izazove. Jako je važno da ih prepoznamo. Simptomi skrivenog stresa mogu biti primetni u vidu učestale glavobolje, bola u stomaku, može se pojaviti poremećaj sna i apetita, pad energije i pad volje. Neophodno je obratiti pažnju ukoliko kod mladih dođe do prestanka aktivnosti u kojima su ranije uživali, povlačenje iz društva. Takođe, anksioznost je danas poprilično učestala, ali je širok njen spektar i mnoga stanja ne zahtevaju lečenje. Preterana briga, strah o budućnosti i drugim stvarima su simptomi na koje treba obratiti pažnju", kaže Jovanović.
Možda vas zanima
Iako je tugovanje prirodan proces, ne postoji jedinstven način niti određeno vreme u kojem ono prolazi. Svaka mlada osoba gubitak doživljava na svoj način, zbog čega je važno izbegavati osuđivanje ili očekivanje da će se brzo "vratiti u normalu".
Stvaranje okruženja u kojem se emocije prihvataju, a razgovor podstiče, doprinosi očuvanju mentalnog zdravlja i smanjuje rizik od dugoročnih psiholoških posledica. Upravo zato stručnjaci ističu da je briga o mentalnom zdravlju nakon gubitka podjednako važna kao i pružanje podrške u prvim danima nakon teškog životnog događaja.