Rat u Ukrajini mogao je da bude gotov još 2023. godine – "Putin pristao, Zelenski odbio"

Malo poznata inicijativa za okončanje rata u Ukrajini, pokrenuta početkom 2023. godine, uključivala je nezvanične posrednike povezane sa Moskvom, Kijevom i Vašingtonom.

Kako otkriva "Fajnenšel tajms", grupa američkih i evropskih posrednika pokušala je da pregovara o mirovnom sporazumu prema kojem bi se Rusija povukla sa većine okupiranih teritorija, dok bi Ukrajina pristala na rusku kontrolu nad Krimom. Prema rečima učesnika pregovora, ruski predsednik Vladimir Putin je pokazao spremnost za razgovor, ali ukrajinsko rukovodstvo nije želelo da prihvati teritorijalne ustupke.

U središtu inicijative, nazvane "Platforma", bio je američki advokat Ričard Kon. Nekoliko nedelja nakon početka ruske invazije, kontakt iz Moskve ga je upozorio da rusko rukovodstvo rat vidi kao egzistencijalnu pretnju i da postoji rizik od upotrebe taktičkog nuklearnog oružja.

"Ovo je egzistencijalna pretnja za nas. Znamo da Sjedinjene Države pokušavaju da nas unište", rekla mu je osoba, upozoravajući da svet ide ka trećem svetskom ratu.

Kon je potom, uz pomoć američkog bankara Boba Foresmana, bivšeg istočnonemačkog obaveštajca i Putinovog bliskog saradnika Matijasa Varniga, i Erika Grina, tadašnjeg službenika Saveta za nacionalnu bezbednost SAD, pokušao da uspostavi komunikacioni kanal između zaraćenih strana. Kontakt sa ukrajinskom stranom ostvaren je preko filmskog producenta Aleksandra Rodnjanskog, koji je prethodno učestvovao u organizaciji mirovnih pregovora u Istanbulu.

Plan je predviđao povlačenje Rusa, ali i ustupke oko Krima

Početkom januara 2023. godine, posrednici su se sastali na španskom ostrvu Gran Kanarija, gde su sastavili nacrt mogućeg mirovnog sporazuma. Prema predlogu, Rusija bi se povukla sa većine ukrajinskih teritorija koje je proglasila anektiranim, a linija razgraničenja bi se vratila u stanje u kojem je bila pre početka invazije u februaru 2022. godine.

Zauzvrat, Ukrajina bi priznala rusku kontrolu nad Krimom i dozvolila slobodan prolaz kroz kopneni koridor do poluostrva. Kijev bi dobio bezbednosne garancije od zemalja članica NATO-a, dok bi Moskva pregovarala o posebnom bezbednosnom sporazumu sa Sjedinjenim Državama.

Varnig i Rodnjanski su potom predstavili nacrt ruskom i ukrajinskom rukovodstvu.

Putin je navodno prihvatio granice, Zelenski nije želeo da popusti

Varnig je ostalim učesnicima rekao da je Putin detaljno proučio predlog i u principu prihvatio predloženu liniju razgraničenja. Međutim, nije bio spreman da pristane na članstvo Ukrajine u NATO-u. Ruski predsednik navodno nije imao ništa protiv članstva Ukrajine u Evropskoj uniji i bio je otvoren za drugačiji model bezbednosnih garancija.

"Ako se možemo dogovoriti oko granice i NATO-a, onda možemo razgovarati o svemu ostalom", citirao je Varnig Putinove reči.

U Kijevu je reakcija bila drugačija. Prema rečima Rodnjanskog, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i njegov tadašnji šef kabineta Andrij Jermak samo su kratko pogledali dokument na njegovom telefonu. Rekli su da ne nameravaju da pristanu na teritorijalne ustupke jer veruju da Ukrajina može da ostvari svoje ciljeve na bojnom polju.

Shutterstock/Drop of Light

Rodnjanski je uporedio njihovu procenu sa očekivanjem da će se ruska vojska raspasti poput Sauronove vojske na kraju "Gospodara prstenova". Ukrajinski zvaničnici, rekao je, nasmejali su se poređenju i složili se sa njim. Kancelarija ukrajinskog predsednika i Jermak nisu odgovorili na zahteve za komentar "Fajnenšel tajmsa".

Zašto su pregovori propali?

Inicijativa je ubrzo naišla na još jednu prepreku. Putin je obavestio svog savetnika za spoljnu politiku Jurija Ušakova o nezvaničnom kanalu i naložio mu da proveri da li američki posrednici imaju zvaničnu podršku Vašingtona. Prema Varnigovoj verziji događaja, Ušakov je razgovarao sa tadašnjim američkim savetnikom za nacionalnu bezbednost Džejkom Salivanom, koji mu je navodno rekao da SAD nisu odobrile takav komunikacioni kanal i da postojeći zvanični kontakti zadovoljavaju potrebe dve zemlje.

Nakon toga, inicijativa je izgubila zamah, a Ukrajina je dodala Varniga na spisak sankcionisanih osoba. Ali bivši američki zvaničnici su za "Fajnenšel tajms" ispričali drugačiju verziju događaja. Oni tvrde da Ušakov nikada nije pomenuo Varnigovu inicijativu, što otvara mogućnost da je neko unutar Kremlja sprečio njen nastavak. Američka strana takođe nije bila uverena da Putin zaista želi da postigne sporazum.

"Da je Putin bio ozbiljan, imao bi druge načine"

Erik Grin, jedan od učesnika inicijative, odbacio je tvrdnje da Vašington nije pokušao da razgovara sa Moskvom tokom tog perioda.

"Postoji percepcija da nismo imali nikakvu komunikaciju sa Rusima, ali to nije istina. Ako je Putin zaista bio zainteresovan za nešto ovakvo, njegovi ljudi su mogli to da nam prenesu na mnogo različitih načina", rekao je Grin.

Dodao je da je neobično očekivati da ruski predsednik pokuša da sprovede ozbiljan mirovni predlog preko bivšeg istočnonemačkog obaveštajnog oficira i njujorškog advokata. Varnig, s druge strane, nastavlja da tvrdi da je Putin bio spreman na kompromis.

"On je pristao u Istanbulu, pristao je na Ričardov projekat i pristao je na predlog Amerikanaca na Aljasci", rekao je on, dodajući da je stekao utisak da je ruski predsednik ozbiljno shvatio inicijativu jer mu je veoma brzo odobren pristup i sastanci.

EPA/GAVRIIL GRIGOROV/SPUTNIK/KREMLIN POOL / POOL MANDATORY CREDIT

Učesnici "Platforme" smatraju da je prilika za mirovni sporazum pod povoljnijim uslovima od onih koje Moskva danas nudi propuštena početkom 2023. godine. Međutim, njihova verzija događaja ostaje predmet spora. Nije nezavisno potvrđeno da je Putin bio spreman da potpiše sporazum pod predloženim uslovima, a bivši američki zvaničnici takođe dovode u pitanje ozbiljnost celog nezvaničnog pregovaračkog kanala.