Stanojević je Partizan vodio u tri navrata, a svaki mandat bio je drugačiji.
Prvi mu je doneo titule i plasman u Ligu šampiona, drugi je obeležio izuzetno efikasan tim koji je ostao bez trofeja, dok se treći završio već posle nekoliko meseci, uz eliminacije iz Evrope i težak poraz u večitom derbiju.
Upravo zbog toga novi dolazak nije smo povratak poznatog lica na klupu, već i pokušaj da se ponove uspesi iz prošlosti, uz izbegavanje grešaka koje su obeležile poslednji mandat.
Prvi mandat kao najbolji primer: Trofej i LŠ
Pedja Milosavljevic / STARSPORT
Stanojević je prvi put preuzeo Partizan u aprilu 2010. godine, kada je imao svega 36 godina.
U završnici prvenstva dobio je zadatak da sačuva prednost crno-belih, a ekipa je odgovorila na najbolji mogući način – pobedila je u svih sedam preostalih ligaških utakmica i osvojila titulu.
Usledio je još veći uspeh.
Partizan se plasirao u grupnu fazu Lige šampiona, a u sezoni 2010/2011 osvojio je i prvenstvo i Kup Srbije.
Stanojević je tako već u prvom mandatu pokazao da može da napravi ekipu sposobnu da dominira na domaćoj sceni.
Njegov Partizan igrao je agresivno, sa jasnim takmičarskim pristupom i izraženim pobedničkim mentalitetom.
U prvenstvu je ekipa uglavnom uspevala da nametne ritam i iskoristi individualni kvalitet, dok je plasman u Ligu šampiona predstavljao važan iskorak.
Ipak, evropska priča nije bila jednako uspešna.
Partizan je u grupi sa Arsenalom, Šahtjorom i Bragom izgubio svih šest utakmica.
Domaći rezultati bili su, međutim, dovoljni da Stanojevićev prvi mandat ostane upamćen kao jedan od najuspešnijih perioda njegove trenerske karijere.
U januaru 2012. napustio je klub, ali je već tada bilo jasno da je izgradio reputaciju trenera koji zna kako se osvajaju trofeji u Humskoj.
Drugi mandat: Gorak ukus – 95 i 98 bodova nedovoljno za titulu
Srdjan Stevanovic/Starsport.rs ©
Povratak u septembru 2020. doneo je nova očekivanja.
Partizan je želeo da prekine dominaciju Crvene zvezde, a Stanojević je dobio ekipu koja je imala dovoljno kvaliteta da se ozbiljno uključi u borbu za vrh.
Prva sezona završena je sa 95 bodova, 31 pobedom i 95 postignutih golova.
Takav učinak u mnogim prvenstvima bio bi dovoljan za titulu, ali ne i u Srbiji, gde je Crvena zvezda osvojila čak 108 bodova.
U sezoni 2021/2022 Partizan je otišao korak dalje i prvenstvo završio sa 98 bodova.
Crno-beli su dugo bili na vrhu tabele, a na zimsku pauzu otišli su sa pet bodova prednosti u odnosu na najvećeg rivala.
Ipak, proleće je donelo pad forme.
Partizan je izgubio prednost, a Crvena zvezda je preuzela kontrolu nad šampionskom trkom.
Na kraju su crno-beli ponovo ostali bez titule, a izgubili su i finale Kupa Srbije.
Stanojevićev tim imao je veoma efikasan napad i čvrstu odbranu. U prvenstvu 2021/2022 postigao je 85, a primio samo 13 golova.
U Evropi je stigao do osmine finala Lige konferencije, gde ga je eliminisao Fejenord.
Paradoks tog mandata bio je u tome što je Partizan beležio rezultate koji bi u drugačijim okolnostima mogli da donesu titulu, ali nije uspeo da napravi odlučujući korak.
Dve sezone završene na drugom mestu ostavile su utisak propuštene prilike, naročito zbog činjenice da je ekipa u jednom trenutku imala sudbinu u svojim rukama.
Upravo bi to mogla da bude jedna od važnih tema ako Stanojević ponovo sedne na klupu: kako da dobar učinak tokom većeg dela sezone konačno pretvori u trofej.
Treći mandat: Potpuni promašaj
Srdjan Stevanovic/Starsport.rs ©
Povratak u junu 2024. godine trebalo je da donese stabilnost i povratak Partizana u borbu za trofeje.
Umesto toga, usledio je najkraći i rezultatski najteži period njegove saradnje sa crno-belima.
Stanojević je vodio ekipu na 13 utakmica, uz tri pobede, tri remija i sedam poraza.
Partizan je postigao 13, a primio 21 gol, dok je evropska sezona završena bez plasmana u grupnu fazu bilo kog takmičenja.
Crno-beli su prvo eliminisani od Dinama iz Kijeva u kvalifikacijama za Ligu šampiona, zatim od Lugana u kvalifikacijama za Ligu Evrope, a potom i od Genta u plej-ofu Lige konferencije.
Posebno težak bio je dvomeč sa Dinamom, koji je ukupno slavio sa 9:2.
Partizan nije uspeo da uspostavi defanzivnu stabilnost, a problemi su se nastavili i na domaćoj sceni.
Posle pobede nad Železničarom iz Pančeva početkom avgusta usledili su remiji i porazi, a poraz od Crvene zvezde rezultatom 0:4 dodatno je produbio krizu.
Stanojević je potom podneo ostavku.
Treći mandat pokazao je da raniji uspesi nisu garancija da će se isti rezultati ponoviti.
Partizan nije uspeo da pronađe kontinuitet, a ni trener koji je u prethodnim periodima znao da izvuče maksimum iz ekipe nije uspeo da zaustavi rezultatski pad.
Šta Partizan dobija njegovim novim povratkom?
|
Mandat |
Utakmice |
Pobede |
Remiji |
Porazi |
|---|---|---|---|---|
|
April 2010 – januar 2012. |
79-80 |
60 |
7 |
12-13 |
|
Septembar 2020 – maj 2022. |
97 |
74 |
11-12 |
11-12 |
|
Jun – septembar 2024. |
13 |
3 |
3 |
7 |
Stanojević, pre svega, dolazi u sredinu koju dobro poznaje.
Zna očekivanja navijača, pritisak koji nosi klupa Partizana i značaj utakmica protiv Crvene zvezde.
Već je pokazao da može da osvoji prvenstvo i Kup, ali i da ekipu dovede do grupne faze Lige šampiona.
Njegovi prethodni mandati nude i nekoliko jasnih pouka.
Prvo, Stanojević je u Partizanu umeo da napravi takmičarski disciplinovan tim koji osvaja veliki broj bodova.
Drugo, čak ni odlična statistika nije dovoljna ako ekipa ne izdrži pritisak završnice prvenstva.
Treće, njegov poslednji mandat upozorio je da se rezultati ne mogu popraviti samo na osnovu ranijih zasluga i reputacije.
Novi dolazak zato bi morao da počne jasnim odgovorima na nekoliko pitanja: kakav igrački kadar će imati na raspolaganju, koliko će imati vremena za rad i kakvu podršku može da očekuje od uprave.
Stanojević je u prošlosti pokazao da ume da donese trofeje u Humsku.
Istovremeno, njegov poslednji mandat pokazao je koliko brzo stvari mogu da krenu u suprotnom smeru.
Sada neće biti dovoljno da ponovi ono što je radio u prvom mandatu.
Moraće da pokaže da je sposoban da ispravi ono što je pošlo po zlu u poslednjem.