U kombinaciji sa smanjenom proizvodnjom hidroenergije usled niskog nivoa vode u akumulacijama, sezonski manjom proizvodnjom solarne energije, smanjenom raspoloživošću uvezene električne energije usled regionalne energetske krize i rastućom potrošnjom, ovo bi povećalo ranjivosti koje su već evidentne tokom večernjeg perioda vršnog opterećenja.
Pod ovim okolnostima, rumunsko stanje energetske krize produženo je za još mesec dana, navodi Economica.net, a prenosi portal Biznis.
Transelectrica je opisala Nacionalni energetski sistem (SEN) kao sistem sa niskim nivoom adekvatnosti.
Naime, termoelektrane na ugalj mogu da rade maksimalnom snagom od 1.200 MW tokom ograničenog perioda, odnosno 900 MW pod trenutnim uslovima, s obzirom na ograničene rezerve goriva i činjenicu da jedinice na ugalj rade uglavnom radnim danima.
Prema prognozi za vetar, proizvodnja električne energije iz vetroparkova tokom predstojeće nedelje očekuje se da bude relativno visoka, u rasponu od minimalnih 50 MW do maksimalnih 1.200 MW. Niže vrednosti se očekuju u prvoj nedelji novembra, sa prognoziranom proizvodnjom u rasponu između 800 MW i 1.200 MW, iako ove prognoze ostaju podložne visokoj neizvesnosti.
Izgledi za fotonaponsku proizvodnju su nepovoljni, uz maksimalnu snagu od 2.000 MW. Očekuje se da će proizvodnja opadati tokom prvih deset dana novembra, a potom i nadalje kako se trajanje sunčevog zračenja bude postepeno smanjivalo.
Kapaciteti za proizvodnju nuklearne energije širom regiona takođe se suočavaju sa ograničenjima. Planirano je da nuklearna jedinica snage 1.000 MW u Bugarskoj bude isključena do 19. novembra, dok je isključenje jedinice iste snage u nuklearnoj elektrani Temelin u Češkoj planirano sredinom decembra. Mađarska nuklearna elektrana Pakš radi sa smanjenjem kapaciteta između 500 i 1.000 MW.
Analiza koju je sprovelo Ministarstvo energetike istakla je da glavna ranjivost jeste nedostatak fleksibilnih proizvodnih kapaciteta tokom vršnih sati od 17:00 do 21:00 čas, u kombinaciji sa ograničenim kapacitetom uvoza električne energije usled regionalne energetske krize.
Procena takođe identifikuje rizik od krize u snabdevanju električnom energijom ukoliko ne budu raspoloživi dovoljni proizvodni kapaciteti i rezerve energije za balansiranje sistema tokom perioda najveće potražnje. To bi moglo imati ozbiljne ekonomske i društvene posledice.
Procena dalje upozorava da pravilno balansiranje elektroenergetskog sistema može postati nemoguće, što bi potencijalno uticalo na bezbedan rad nacionalnog energetskog sistema Rumunije i stvorilo veoma visok rizik od remećenja normalnog rada međusobno povezanih sistema u okviru sinhrone oblasti Kontinentalne Evrope, a samim tim i spojenih tržišta električne energije.
Čak i ako se situacija adekvatno reši, ona povećava pritisak na troškove sa kojima se suočavaju snabdevači električnom energijom, što će se verovatno odraziti na više cene za krajnje potrošače.