Britanski mediji: "Aleksandar Vučić je možda izgubio na izborima, ali ga nemojte otpisivati"

Njihov tekst prenosimo u celosti:

"Glasovi još nisu bili prebrojani, rekao je, ali rani uzorci su bili jasni: njegova strana verovatno neće imati dovoljan broj glasova za većinu u srpskom parlamentu, koji broji 250 poslaničkih mesta. 'Studentska lista', koja je sinoć pobedila na izborima, ostvarila je istorijski uspeh. Ipak, njena sredstva i metode biće detaljno analizirani u nedeljama koje dolaze.

Izbori su otkrili još nešto, podjednako važno, što ne bi trebalo zanemariti: jaz između karikature Vučića – autokrate, diktatora, tiranina, nekoga ko teži totalitarizmu – i samog čoveka, koji se ponašao kao odgovoran demokratski državnik. Jedan bivši evropski šef države, koji se sa Vučićem sastao pre nekoliko nedelja, rekao mi je da je glavna briga srpskog lidera bila sprečavanje haosa i nasilja. Imao je pouzdane informacije da bi pobeda sa malom razlikom dovela do optužbi za manipulaciju. Vučić izaziva krajnje polarizovane reakcije.

Lično sam ga upoznao kao pristojnog, obrazovanog i intelektualno radoznalog čoveka. Ne slažem se s njim po bezbroj pitanja, ali s obzirom na to da sam putovao kroz brojne despotske režime i izveštavao o njima, on mi nikada nije delovao kao neko ko je 'skrojen' po diktatorskom kalupu. Po svom temperamentu i intelektu, on se ne može više razlikovati od Narendre Modija. Njegov potez u nedelju, kada je priznao poraz, pokazao je karakter.

Tokom kratke predizborne kampanje, Vučićevi protivnici, kako u zemlji tako i u inostranstvu, uložili su ogromnu energiju predstavljajući ga kao moćnika koji kuje zaveru da ukrade izbore. Kako se dan glasanja približavao, te tvrdnje su postajale sve histeričnije. Samo učešće Aleksandra Vučića na izborima – u kojima je, kao bivši predsednik, vodio kampanju za mesto premijera sa gotovo opsesivnom energijom – navodno je bilo dokaz da je on 'balkanski avatar' Vladimira Putina. Bugarski predsednik Rumen Radev nedavno je izveo sličnu rotaciju funkcija, a da to nije izazvalo nikakve kontroverze. Ali, zašto se baviti primerima lidera iz EU u neposrednom susedstvu, kada se može prizivati zastrašujući 'Putinov model'? Neki su tvrdili da je Putin lično osmislio 'paket spasavanja' za Vučićev 'režim'? 'Foteljaški' stručnjaci, smešteni u inostranim institutima za analizu politika, iznosili su razrađene scenarije o tome kako će Vučić proglasiti pobedu, a sastavljani su i apeli zapadnim vladama da intervenišu. U svemu tome, jedini glas koji je ignorisan bio je Vučićev; on je svakome ko je hteo da ga sasluša poručivao da će priznati poraz na izborima ukoliko izgubi, te da očekuje isti takav gest i od druge strane.

TANJUG/ JADRANKA ILIĆ/bs

Vučić je napravio bezbroj grešaka – što je i sam priznao tokom kampanje – a u ponedeljak sigurno neće manjkati tekstova u kojima će one biti detaljno navedene. Međutim, neki od njegovih najžešćih kritičara i sami su ispoljavali mnoge od onih najgorih osobina koje su njemu pripisivali. Nedelja je počela brutalnim fizičkim napadom na Vučićevu majku Angelinu, koja je tada bila u devetoj deceniji života, dok se vraćala kući nakon glasanja. Ranije te godine razgovarao sam s njom i njenim suprugom, a ono što me je tada posebno pogodilo bila je skromnost njihovih životnih uslova. Živeli su u malom stanu, u kojem nije bilo ni traga luksuzu. To mi je posebno zapalo za oko jer sam upravo bio izveštavao za 'Njujorker' (The New Yorker) o izborima u Mađarskoj na kojima je srušen Viktor Orban – čovek s kojim Vučića često porede. A njih dvojica se, zapravo, ne mogu više razlikovati. Orbanov otac živeo je u kući nadomak Felčuta (Felcsút), koja izgleda kao verna kopija neke male evropske palate.

Orban je, došavši na vlast u jednoj relativno liberalnoj evropskoj zemlji, učvrstio svoju poziciju tako što je ekstremni nacionalizam i netrpeljivost prema drugima pretvorio u „prihvatljive” političke stavove. Njegov režim bio je ispunjen zagriženim homofobima i ksenofobima. Vučić – vatreni nacionalista koji je kasnije postao umereniji, a na visoku državnu funkciju prvi put došao 2012. godine – krenuo je u suprotnom smeru. Iako je vešt političar, umeo je da postupi na način koji je potpuno netipičan za političare.

Godine 2017. imenovao je Anu Brnabić, političarku koja se javno izjašnjava kao gej, za predsednicu Vlade. To je izazvalo bes navodno 'liberalne' opozicije u Srbiji, dok je moćna Pravoslavna crkva bila ogorčena. Brnabićeva – koju su njeni 'prosvećeni' kritičari nazivali 'burn a bitch' (spalite kučku) – bila je zasuta otrovnim napadima. Najbliži savetnici savetovali su Vučiću da uzmakne, kako bi sačuvao svoj dragoceni politički kapital za neku drugu bitku. On je to odbio, jer je, kako mi je rekao, želeo da srpsko društvo jednom zauvek bude očišćeno od te 'bolesne predrasude'. Njegova upornost se isplatila. Deceniju kasnije, prisustvo gej osobe na poziciji moći više nije nikakva novina.

FOTO TANJUG/ JADRANKA ILIĆ/bs

Orban je u Evropi predstavljao štetan uticaj. Frejzer Nelson, nekadašnji urednik časopisa 'The Spectator', pisao je o lukavim pokušajima izaslanika mađarskog lidera da pridobiju taj časopis. Vučić se razlikovao od Orbana, ali je – čak i kada sam insistirao – odbio da ga se odrekne. Smatrao je Orbana saradnikom s kojim je radio na tome da se prevaziđe preostala netrpeljivost između Srbije i Mađarske, i nije nameravao da ga odbaci samo zato što je ovaj izgubio na izborima. Kako mi je sam rekao: 'Za mene, lojalnost mora znači nešto.' Malo koji uspešni političar deli ovo uverenje.

Vučićeva Srbija, uprkos svim pogrdama koje su joj upućivane, nikada nije bila poput Orbanove Mađarske, pa čak ni Indije pod Narendrom Modijem. Suprotno shvatanju da je kontrolisao celokupnu štampu, Vučić je, zapravo, bio neprestano izložen napadima u značajnom delu medija – koji su u Srbiji duboko podeljeni. Ti napadi, koji su inače sastavni deo 'opisa posla' svakog političara, tokom poslednje dve godine postali su izuzetno ružni. Proširili su se čak i na njegovu suprugu i njihovog maloletnog sina. Jedna prilično istaknuta opoziciona ličnost tvrdila mi je da je Vučić vanbračni sin oca Albanca i da radi sa Zapadom na tome da Kosovo preda Albancima.

Zatim, tu je bila i priča o 'sarajevskom safariju' – osmišljena izmišljotina prema kojoj su bogati turisti iz zapadne Evrope plaćali Srbima (uključujući i Vučića) kako bi se zabavljali loveći Bosance tokom opsade glavnog grada Bosne. Nijedan ozbiljan urednik ne bi objavio takvu priču da je u njenom središtu bio neki drugi političar. Međutim, pošto je reč o Vučiću, ta priča – koju su inače ismejali britanski vojnici angažovani u Bosni pod okriljem Ujedinjenih nacija – ipak je plasirana u javnost i pronašla svoju publiku. Isto važi i za tvrdnju da je Vučić upotrebio zvučno oružje kako bi rasterao demonstrante u zemlji. Za to nikada nije postojao ni najmanji nezavisni dokaz, ali to nije nimalo omelo širenje te priče kao da je reč o činjenici. Pa ipak, nakon 14 godina na vlasti, Vučić je osvojio gotovo 40 odsto glasova.

Hoće li se katarzično uzbuđenje, proisteklo iz pobede studentskog pokreta, pretočiti u koherentnu i sposobnu vlast? Najbliži pandan srpskom studentskom pokretu u demokratskom svetu, koji mi pada na pamet, jeste 'JP pokret' (JP Movement) koji je 1977. godine srušio Indiru Gandi. Taj pokret se ubrzo potom raspao. Pokreti koji su ideološki šaroliki, a okupljaju se isključivo oko žestokog protivljenja jednoj ličnosti, obično imaju velikih poteškoća kada dođu na vlast. Srpski studentski pokret, uprkos svim svojim vrlinama, ima i brojne nedostatke. Osobine koje su mu pomogle da ostvari pobedu ne moraju nužno biti od koristi prilikom vršenja vlasti. Pokret nema vođu. Njegovi članovi su veoma raznoliki – od humanih, sekularnih demokrata i idealista, pa sve do kvazifašističkih ultranacionalista, vođenih zastrašujućom mržnjom prema Albancima, bosanskim muslimanima, Evropljanima i strancima uopšte. Iako me je to u početku privlačilo, nakon susreta sa ljudima iz tog pokreta, ta privlačnost je počela da bledi.

Antonio Ahel/ATAImages

Kada preuzme vlast, pokret će morati da dodeli ministarske resore, popuni kadrovima državne institucije i ambasade, pruži uveravanja stranim investitorima, privuče nova međunarodna ulaganja i ispuni postojeće obaveze. Od projekta 'Beograd na vodi', koji se realizuje uz podršku UAE, pa sve do izložbe 'Ekspo' koja nas očekuje sledeće godine – budućnost svakog značajnog ekonomskog projekta, koji otvara veliki broj radnih mesta, sada je pod znakom pitanja.

Tu je zatim i spoljna politika. Hoće li nova vlada prekinuti istorijske veze Srbije sa Rusijom? Ako to učini, suočiće se sa unutrašnjim otporom. Hoće li ponovo intenzivirati put Beograda ka Evropi – što kao uslov podrazumeva pomirenje sa otcepljenjem Kosova? Ako se odluče na taj korak, izazvaće pravu eksploziju nezadovoljstva u zemlji. Hoće li pružiti podršku Ukrajini, a da pritom ne okrenu Moskvu protiv sebe, i hoće li uspeti da održe korisne ekonomske odnose sa Kinom, a da ne ugroze strateško partnerstvo sa Sjedinjenim Državama koje je u usponu?

Priroda pokreta koji je došao na vlast dovešće do toga da svaka njihova odluka izazove bes u nekom delu njihovog sopstvenog članstva – sve dok se pokret ne raspadne ili ne pronađe neki sasvim nov način vladanja. Važnost održavanja ravnoteže u međunarodnim odnosima – veština u kojoj je, posle Josipa Broza Tita, najveće umeće pokazao upravo Vučić – postaće očigledna u mesecima koji su pred nama. Dok Evropa i ostatak sveta tonu u period dubokog haosa, verujem da će građani Srbije ponovo umeti da cene stabilnost koju je Vučić obezbedio njihovoj zemlji.

Možda će nas nova vlada sve iznenaditi. Ipak, verovatnije je da će se urušiti pod teretom sopstvenih protivrečnosti. Nasuprot njoj stajaće ujedinjena opozicija predvođena Vučićem, kome bi ovaj poraz na kraju mogao doneti i neku vrstu blagoslova. Bes – koji je delom bio opravdan, a delom se samostalno umnožavao – a koji je paralisao Srbiju tokom poslednje dve godine, sada je dobio svoj ventil. Vučić će, oslobođen državničkih obaveza, imati priliku da reorganizuje svoje redove i pripremi se za dalje delovanje. Njegovi naslednici će se, s druge strane, morati suočiti sa svim izazovima koje vlast nosi. Srbija nikada ranije nije doživela prosperitet kakav danas uživa, a on je upravo plod godina Vučićeve vladavine.

Sledeći Važni izbori, oni za predsednika Srbije, pred vratima su. Možda grešim, ali ako nova vlast ne uspe da se ujedini, pretpostavljam da će srpski birači zažaliti zbog svog izbora na predsedničkim izborima u decembru. Vučiću ustav ne dozvoljava da se kandiduje za predsednika, ali njegov put je daleko od kraja. Kao što je nedavno rekao, on ne ide nikuda. Ostaće u Srbiji i boriti se. Ne otpisujte ga."