Ovaj praznik posvećen je prepodobnoj mati Paraskevi, u narodu poznatijoj kao Sveta Petka.
Oglas
Ime Svete Paraskeve ili Petke potiče od grčke reči „paraskeva“, koja znači petak, otuda i ime Petka.
Rođena je krajem devetog ili početkom desetog veka u gradu Epivatu. Njeni roditelji bili su imućni i čestiti hrišćani. Imali su dvoje dece, sina Jevtimija i ćerku Petku. Jevtimije je bio stariji, zamonašio se uz odobrenje i blagoslov roditelja, a kasnije je postao episkop Maditski, piše Svetosavsko zvonce.
Petka je od najranijeg detinjstva bila veoma pobožna. Nakon smrti roditelja, poželela je da se pokloni najvećim svetinjama, pa je otišla u Carigrad, gde je pet godina živela pri crkvi Pokrova Bogorodice u Iraklijskom predgrađu.
Odatle je otišla u Palestinu kako bi se poklonila svim mestima osvećenim Spasiteljevim životom. Po Promislu Božjem nastanila se u Jordanskoj pustinji, gde se podvizavala do duboke starosti.
Dve godine pre smrti, dok se molila, javio joj se anđeo i rekao da treba da se vrati u rodni grad, gde će njeno telo biti predato zemlji, a dušu će Gospod primiti.
Kada se vratila u Epivat, niko je nije prepoznao jer je otišla pre više decenija, a rodbine nije imala. Dani su joj prolazili u radu, postu i molitvi. Tiho se ugasila i napustila ovaj svet.
Sahranjena je izvan groblja jer su je sugrađani smatrali strankinjom.
Posle mnogo godina, na tom mestu trebalo je da bude sahranjen jedan utopljenik. Dok su kopali grob, radnici su pronašli potpuno očuvano telo, ali tome nisu pridavali značaj.
Tokom noći, jedan od radnika, Georgije, imao je snoviđenje. Video je ženu kako sedi na prestolu, obasjana svetlošću i okružena svetlim vojnicima, poput carice.
Sveta Petka potom je sišla sa prestola i rekla mu ko je. Naredila je da njene mošti budu izvađene i položene na časno mesto.
Georgije je ujutru ispričao ukućanima šta je sanjao, pa su svi otišli do groba. Tamo su zatekli mnogo ljudi jer je i jedna žena, Jevtimija, imala isto snoviđenje. Mošti Svete Petke potom su položene u crkvu, nakon čega su odmah počela da se dešavaju čudesna isceljenja.
Dva veka nakon smrti Svete Petke, Carigradom i okolinom vladali su krstaši. Bugarski car Jovan Asen uspeo je 1238. godine da od njih dobije mošti i prenese ih u svoju prestonicu Trnovo.
U vreme Kosovske bitke i Trnovo je palo pod tursku vlast, pa su mošti Svete Petke prenete u Rumuniju. Kada je 1396. godine osvojena i Rumunija, carica Milica izmolila je od sultana Bajazita mošti svetiteljke i prenela ih u Srbiju. Tako su mošti Svete Petke stigle u Beograd, na Kalemegdan, kod izvora čudotvorne vode, gde je podignuta kapela koja i danas postoji.
Mošti su tamo počivale sve do 1521. godine, kada je Sulejman Drugi zauzeo Beograd. Zaplenio ih je i odneo u svoj dvor u Carigradu. I tamo su počela da se dešavaju čuda, pa su Svetu Petku poštovali ne samo hrišćani već i muslimani.
Godine 1641. rumunski vojvoda Vasilije Lupul, gospodar Moldavije, uspeo je da dobije mošti Svete Petke i prenese ih u grad Jaši, gde se i danas nalaze.
Teme