Koncentracije ugljen-dioksida i drugih gasova s efektom staklene bašte u atmosferi dostigle su nove rekordne nivoe 2025. godine, čime se dodatno podstiče dugoročno zagrevanje planete, saopštila je danas Svetska meteorološka organizacija (World Meteorological Organization - WMO).
Oglas
Prema godišnjem biltenu WMO o gasovima s efektom staklene bašte, prosečna globalna koncentracija ugljen-dioksida (CO2) u atmosferi iznosila je prošle godine 426,8 delova na milion (ppm), što je za 53 odsto više nego u predindustrijskom periodu, 1750. godine.
Koncentracije metana i azot-suboksida, drugog i trećeg najznačajnijeg dugotrajnog gasa s efektom staklene bašte povezanog s ljudskim aktivnostima, takođe su dostigle rekordne vrednosti.
Prosečna globalna koncentracija metana je 2025. bila za 167 odsto veća nego 1750. godine, dok je koncentracija azot-suboksida povećana za 26 odsto u odnosu na predindustrijski nivo.
"Gasovi s efektom staklene bašte zadržavaju nezabeleženu količinu toplote u atmosferi, obezbeđujući energiju za ekstremnije vremenske prilike i povezane rizike po naše privrede i društva", izjavila je zamenica generalnog sekretara WMO Ko Baret.
Ona je upozorila da je prethodnih 11 godina bilo najtoplije u istoriji merenja i da se očekuje nastavak tog trenda, dodajući da se CO2 dugo zadržava u atmosferi, zbog čega će uticati na globalnu klimu decenijama, pa i vekovima.
U izveštaju su analizirani podaci o koncetracijama gasova, odnosno količini gasova koja se nagomilava u atmosferi, a ne o novim godišnjim emisijama. Oko polovine ugljen-dioksida koji se emituje svake godine ostaje u atmosferi, dok ostatak apsorbuju kopneni ekosistemi i okeani.
Prema podacima WMO, stopa rasta koncentracije ugljen-dioksida utrostručila se od šezdesetih godina prošlog veka.
WMO navodi da je između 2024. i 2025. godine zabeležena nešto sporija stopa rasta globalne prosečne koncetracije CO2 u odnosu na godinu dana ranije, što odražava oporavak kopnenih ekosistema koji apsorbuju ugljenik, kao i smanjenje emisija ugljenika usled požara tokom 2025. godine, nakon snažnog fenomena El Ninjo u periodu 2023–2024, koji je doprineo sušama, isušivanju vegetacije i većem broju šumskih požara.
Ipak, očekuje se da će koncentracija CO2 nastaviti da raste i u 2026. godini, između ostalog zbog sagorevanja fosilnih goriva i mogućeg razvoja snažnog fenomena El Ninjo, koji bi mogao da smanji sposobnost kopnenih ponora ugljenika.
Prema podacima Nacionalne uprave za okeane i atmosferu SAD (NOAA), uticaj dugotrajnih gasova sa efektom staklene bašte na zagrevanje klime povećan je za 56 odsto od 1990. do 2025. godine, pri čemu je ugljen-dioksid činio oko 81 odsto tog povećanja.
WMO je upozorila i na rast koncentracije sumpor-heksafluorida (SF6), gasa koji je usko povezan sa proizvodnjom i distribucijom električne energije i koji u atmosferi može da opstane duže od 1.000 godina.
Njegov potencijal globalnog zagrevanja tokom perioda od 100 godina približno je 24.300 puta veći od potencijala CO2, a godišnji rast koncentracije tog gasa 2025. godine bio je najveći do sada.
Izveštaj je objavljen uoči konferencije UN o klimatskim promenama COP31, koja će biti održana u Antaliji u Turskoj od 9. do 20. novembra, a na kojoj se očekuje da zemlje razmotre konkretne korake za sprovođenje preuzetih klimatskih obaveza.
Teme