1492 – Španski moreplovac Kristifor Kolumbo otkrio je Kubu na prvom putovanju preko Atlantika i proglasio je posedom Španije.
1704 – Umro je engleski filozof Džon Lok, jedan od utemeljivača empirizma. Osporavao je teoriju o urođenim idejama i principima i uspostavio načelo da nema ničeg u razumu što prethodno nije prošlo kroz čula i da sve ideje kojima razum operiše potiču iz iskustva. Kao politički filozof zalagao se za versku toleranciju, ograničenje vladarske moći i zakonsku zaštitu individualnih prava i sloboda. Snažno je uticao na filozofe empiričare i teoretičare liberalizma. Dela: "Ogled o ljudskom razumu", "Pisma o toleranciji", "Dve rasprave o vladi", "Vaspitanje".
1716 – Umro je srpski pomorac i matematičar Marko Martinović. Rodom iz Perasta u Boki Kotorskoj, kao stručnjak za hidrogradnju i brodogradnju, postao je ruski knez. Kao nastavnik Pomorske akademije u Veneciji podučavao je i mladiće iz Rusije primljene na molbu cara Petra Velikog. U rodnom mestu je rukovodio jednom od najstarijih pomorskih škola na Jadranu. Autor je jedne rasprave o gradnji brodova, koja je bila posvećena Martinovićevom učeniku Dmitriju Galicinu.
1746 – Peruanski gradovi Lima i obližnji Kaljao razoreni su u zemljotresu koji je usmrtio najmanje 18.000 osoba.
1836 – Proglašena je federacija Perua i Bolivije.
1886 – Na ostrvu Bidl u Njujorškoj luci predsednik SAD Grover Klivlend otkrio je Statuu slobode, poklon Francuske, koju je izradio Frederik Ogist Bartoldi.
1891 – U Japanu je u zemljotresu na najvećem ostrvu Honšu poginulo najmanje 10.000 osoba.
1914 – Rođen je američki mikrobiolog Džonas Edvard Salk, koji je 1953. pronašao vakcinu protiv dečje paralize, epohalno otkriće koje je na minimum smanjilo opasnost od opake bolesti.
1915 – Povlačeći se sa srpskom vojskom u Prvom svetskom ratu, samoubistvo je izvršio srpski pisac Milutin Uskoković, autor u čijim su delima prisutni i romantizam i moderno shvatanje sveta. Završio je prava u Beogradu i doktorirao u Ženevi. Pokušao je da stvori beogradski društveni roman, ali je više prikazivao unutrašnja stanja intelektualaca nego kompleksnu sliku vremena. Dela: romani "Došljaci", "Čedomir Ilić", zbirka pripovedaka "Kad ruže cvetaju", "Pod životom", "Vitae fragmenta".
1918 – U sklopu raspada Austrougarske krajem Prvog svetskog rata u Pragu je Nacionalni komitet proglasio nezavisnu Čehoslovačku, na osnovu Deklaracije donete deset dana ranije. Na čelu novoproglašene Čehoslovačka republike našao se Tomaš Masarik.
1919 – U SAD je stupio na snagu zakon o prohibiciji, kojim je zabranjena prodaja pića s više od pola procenta alkohola. Efektivno je počeo da se primenjuje 17. januara naredne godine.
1922 – Kralj Italije Vitorio Emanuelo III ponudio je mandat za sastav vlade Musoliniju, pošto je iz Napulja započeo "Marš na Rim" oko 30.000 "crnokošuljaša". Musolini je tri dana potom obrazovao vladu.
1923 – Umro je srpski političar i publicista Stojan Protić, jedan od tvoraca Narodne Radikalne stranke, prvi predsednik vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon ujedinjenja. Izdavao je i uređivao časopis "Delo" i list "Ođek". Dela: "O Makedoniji i Makedoncima", "Srbi i Bugari u Balkanskom ratu", "Albanski problem i Srbija i Austrougarska", "Tajna konvencija između Srbije i Austrougarske".
1924 – Rođen je srpski trener Aleksandar Nikolić, tvorac superiorne jugoslovenske škole košarke, najznačajniji stručnjak evropske košarke u 20. veku. Košarku je počeo da igra 1946. i nastupao je za više ekipa uključujući "Crvenu zvezdu" i "Partizan", za jugoslovenski nacionalni tim odigrao je 11 utakmica, a 1951. postaje trener reprezentacije Jugoslavije, kojoj je doneo prve medalje 1961. na evropskom i 1963. na svetskom prvenstvu i tutule prvaka Evrope 1977. i sveta 1978. Zbog ogromnih zasluga za košarku 1998. je uvršten u "Kuću slavnih" u američkom gradu Springfild, kolevci košarke.
1932 – Rođen je kiparski državnik Spiros Kiprianu, prvi šef diplomatije posle sticanja nezavisnosti Kipra 1960. Šef države postao je 1977. posle smrti predsednika arhiepiskopa Makariosa III.
1940 – Italija je počela napad na Grčku, pod izgovorom da Grčka namerava da napadne Albaniju, tada italijansku koloniju. Grci su u protivofanzivi, koja je trajala cele zime, prodrli duboko u Albaniju i naneli protivniku ozbiljne poraze. Kada je u rat ušla Nemačka aprila 1941. u jednom naletu su okupirane i Jugoslavija i Grčka.
1962 – Sovjetski lider Nikita Hruščov saopštio je da je naredio povlačenje raketa koje su trebale da budu postavljene na Kubi, posle čega je predsednik SAD Džon Kenedi saopštio da će obustaviti blokadu tog karipskog ostrva, čime je splasnula napetost u odnosima Moskve i Vašingtona i otklonjena opasnost izbijanja svetskog sukoba.
1992 – Kopredsednici Ženevske konferencije o prethodnoj Jugoslaviji Sajrus Vens i lord Dejvid Oven objavili su predlog ustavnog uređenja Bosne i Hercegovine, prema kojem bi ona bila decentralizovana i podeljena na 7 do 10 autonomnih regiona.
1995 – U požaru koji je izbio u metrou glavnog grada Azerbejžana Bakua poginulo je najmanje 289 osoba.
2002 – Islamski teroristi ubili su američkog diplomatu Lorensa Folija blizu kuće u kojoj je živeo u jordanskoj prestonici Aman, što je bilo prvo ubistvo jednog zapadnog diplomate u Jordanu.
2005 – Umro je srpski pozorišni, filmski i televizijski glumac Ljubomir Ljuba Tadić. Debitovao je na sceni kragujevačkog teatra "Joakim Vujić" 1944. Studirao je na glumačkoj akademiji u Beogradu. Širokog dijapazona, snažne emotivnosti i temperamenta, odigrao je stotine uloga. Osvojio je brojna nacionalna pozorišna i filmska priznanja, među kojima i dve nagrade za životno delo: "Dobričin prsten" u oblasti teatra i "Pavle Vuisić" za filmsku umetnost.
2007 – Koalicione snage predvođene američkim vojnicima ubile su oko 80 talibana tokom šestočasovne borbe na jugu Avganistana. Borba se vodila kod grada Musa Kale, u provinciji Helmand, najvećem centru za proizvodnju opijuma u svetu. Talibani su preuzeli Musa Kale četiri meseca nakon što su ga napustili britanski vojnici na osnovu mirovnog dogovora da se odgovornost za bezbednost prepusti lokalnim starešinama.
2008 – Oko 180 osoba je izgubilo život, dok je više od 10.000 ostalo bez domova, posle obilnih poplava koje su pogodile Jemen, saopštio je Visoki komesarijat za izbeglice (UNHCR). Najviše su pogođene jugoistočne provincije Hadramaut i Mahra, pri čemu je poremećeno snabdevanje strujom, putevi, telefonske linije kao i mreža za snabdevanje vodom.
2013 – Umro je Aleksandar Tijanić, novinar. Bio je glavni urednik časopisa Intervju, direktor televizije Politika i BK televizije. Od 1994. do 1996. je ministar informisanja u Vladi Srbije. Generalni direktor Radio televizije Srbije bio je od 2004. do smrti.
2016 – Svakoga dana u svetu od gladi umre 20.000 lica, među njima najviše je dece do pet godina, a gotovo pet milijardi dolara svakodnevno se troši na naoružanje i u druge vojne svrhe, izjavio je predsednik Saveta Evropskog centra za mir i bivši generalni direktor UNESCO Federiko Major tokom Međunarodne konferencije Evropskog centra za mir "Budućnost sveta između globalizacije i regionalizacije".
2022 – Milijarder Ilon Mask i formalno je postao vlasnik društvene mreže Tviter, nakon višemesečnih pregovora sa akcionarima. Ubrzo je otpustio niz rukovodećih ličnosti tog preduzeća. Bord direktora Tvitera odobrio je krajem aprila prodaju kompanije Ilonu Masku za 44 milijarde US dolara. Ilon Mask, američki preduzetnik, inženjer, osnivač je kompanija Spejs eks, Tesla, Neuralink, saosnivač Pejpala. Rođen je u Pretoriji 1971, tada Transval, Južnoafrička republika, u porodici burskog i britanskog porekla.
2025 – Amazon, kompanija koja je oličenje e trgovine, objavila je da zbog upotrebe veštačke inteligencije, ukida 14.000 radnih mesta.
2025 – U Rio de Žaneiru, u policijskoj operaciji poginulo je preko 130 lica. Akcija privođenja u favelama severnog dela grada dovela je do otpora pripadnika bande "Crvena komanda". Usledile su barikade, podmetanje požara, a zatim i razmena vatre. Među poginulima je i više policajaca.