Vodič kroz "izbore sredine mandata" u Americi: Pitanje troškova...

Početkom novembra u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) biraju se članovi Kongresa, jedne od tri grane vlasti.

Ovi izbori se održavaju svake dve godine, a kada padnu sredinom predsedničkog četvorogodišnjeg mandata, kao ove 2026, nazivaju se izbori sredine mandata.

Ishod će odrediti da li će Kongres sastavljen od Predstavničkog doma i Senata, kontrolisati trenutno vladajući republikanci ili opozicione demokrate, od čega zavisi i primena politike aktuelnog šefa Bele kuće.

Ujedno su i pokazatelj zadovoljstva stanovnika SAD-a dotadašnjim radom nekog predsednika, u ovom slučaju Donalda Trampa koji je u januaru 2025. započeo drugi predsednički mandat.

Na izborima 3. novembra kandidati se bore za svih 435 mesta u Predstavničkom domu i tećinu od 100 mesta u Senatu, gornjem domu Kongresa.

U nekoliko velikih država, poput Kalifornije, Floride, Džordžije i Mičigena biraju se i guverneri, a u pojedinim saveznim i lokalni zvaničnici.

Na prethodnim izborima 2024. republikanci su zvanično preuzeli kontrolu nad Kongresom.

Potpuna kontrola jedne stranke nekada je bila uobičajena, ali je u poslednjim decenijama sve ređa i trajala je kraće vremenske periode.

Koga glasači biraju na izborima sredine mandata?

Ovo su izbori za Kongres, tačnije članove Predstavničkog doma i Senata.

Kongres usvaja zakone za čitavu zemlju.

Predstavnički dom odlučuje o kojim zakonima će se glasati, dok Senat može da ih blokira ili odobri, potvrdi predsednikova naimenovanja i, mnogo ređe, povede bilo kakve istrage o njemu.

Svaka savezna država ima po dva senatora i oni služe šestogodišnje mandate.

Mandat u Predstavničkom domu je dvogodišnji i oni zastupaju manje distrikte.

Glavni problemi

Stanovnici SAD-a se suočavaju sa visokim cenama goriva, namirnicima, stanovanja i zdravstvene zaštite.

Zato im je pitanje troškova života ključno.

Inflacija je iznad nivoa koji ciljaju američke Federalne rezerve, delom zbog rata koji su SAD i Izrael pokrenule protiv Irana krajem februaru 2026.

Zvaničnici Demokratske stranke tvrde da je i Trampovo uvođenje trgovinskih carina uticalo na rast cena.

Ključno pitanje su imigracije.

Republikanci ukazuju da je Tramp ispunio važno predizborno obećanje iz 2024. kada se zarekao da će uvesti masovne deportacije pridošlica koji nemaju dokumente.

Ponovnim dolaskom u Belu kuću pooštrio je kontrole granica, a pokrenuo je i sveobuhvatne, često kontroverzne, akcije suzbijanja ilegalne imigracije.

Poslednjih nedelja raste bojazan zbog razvoja veštačke inteligencije.

Visoki zvaničnici iz obe stranke saglasni su da je neophodno da se ova oblast reguliše što je suprotno Trampovom stavu.

On je odbacio ideju o donošenju zakona kojim bi se kontrolisao razvoj ove tehnologije.

• Trampov obračun sa migrantima: Ko je sve na meti
• Šta su Trampove carine i kako ih je uveo
• Tramp umanjuje rizik od veštačke inteligencije: 'Moramo da pobedimo Kinu'

Koji je ulog?

Kongres je uz izvršnu (predsedničku) i sudsku, treća grana vlasti.

Kontrola nad njim je važna zbog usvajanja zakona.

Predsednički dom i Senat trenutno kontroliše Republikanska stranka, ali je njihova većina tesna.

Imaju 218 mesta u Predstavničkom domu, što je minimalan broj potreban za kontrolu, uz nezavisnog člana koji glasa zajedno s njima.

U Senatu, republikanci imaju 53 mesta, dva više od potrebnog minimalnog broja za kontrolu ovog tela.

Ako Demokratska stranka povrati kontrolu nad bar jednim od ova dva doma, biće u prilici da predlaže i stavlja na glasanje sopstvene zakone.

Ko bi mogao da pobedi?

Birači su bili skoni da u prethodnim izbornim ciklusima „kazne" stranku predsednika i glasaju protiv nje.

Nivo podrške Donaldu Trampa je nizak, pokazuju nedavna istraživanja javnog mnjenja.

Drugi predsednički mandat Tramp je započeo podrškom većom od 50 odsto, a početkom oktobra 2026. taj procenat je bio oko 37 odsto, podaci su sajta Silver Bulletin, koji prati ankete.

Njegov rad 61 odsto ispitanika nije odobravao.

Nisu sve izborne trke u oba doma neizvesne.

Za neka mesta se unapred zna da će pripasti republikancima ili demokratama.

• 'Po 5.000 dolara svakom punoletnom ako republikanci zadrže većinu u Kongresu': Tramp
• Može li Tramp zaista da isplati 5.000 dolara svakom punoletnom u Americi
• Nove tvrdnje o vezama Trampa i Epstina, objavljene hiljade dokumenata

CBS Njuz, američki medijski partner BBC-ja, izdvojio je devet trka za Senat koje posebno treba pratiti.

Reč je o saveznim državama, poput Ajove i Nju Hempšira.

CBS ukazuje i na 42 trke za Predstavnički dom, u zemljama kao što su Arizona i Ohajo.

Ovogodišnji izbori sredine mandata su teški za predviđanje čemu je doprineo sukob stranaka oko načina kako se da odrede granice izbornih jedinica za Predstavnički dom.

Republikanci su pokušali da steknu prednost kreiranjem povoljnijih izbornih mapa u pojedinim državama, što su uradile i opozicione demokrate.

Pogledajte video: Koliko zarađuje predsednik Amerike

Šta ovo znači za Trampa?

Ako Demokratska stranka osvoji Predstavnički dom ili Senat, Trampu će biti teško da usvoji bilo kakve zakone u Kongresu.

Njegovi planovi za unutrašnju politiku mogli bi da budu osujećeni, mada je pronašao način da vrši vlast i bez podrške šireg kruga republikanaca.

Kontrola demokrata nad bilo kojim od dva doma Kongresa bi značila da preko odbora istražuju određene poteze Trampa.

Potencijalno bi mogli da se ispituju navodi o korupciji, novoj svečanoj sali u Beloj kući, ali i metodama rada Službe za imigraciju i carine (ICE).

Unutar Demokratske stranke vodi se i rasprava o tome da li pokrenuti postupak opoziva Trampa, odnosno podneti optužbe u Kongresu što bi moglo da posluži osnov za politički, a ne krivični proces.

U slučaju da Republikanska stranka zadrži kontrolu nad Kongresom, Tramp će moći da nastavi ispunjavanje sopstvenih planova tokom preostale dve godine mandata.

Šta ovo znači za izbore 2028?

Trampovo ime nije na glasačkom listiću tokom ovih izbora, iako je on pozvao Republikansku stranku da se ponaša kao da jeste.

Glas za njega je vid podrške dosadašnjim potezima.

Bez obzira na ishod, analitičari će rezultate verovatno iskoristiti za izvođenje zaključka o stavu birača po pitanju pravca kojim zemlja ide pod Trampovim liderstvom.

Tramp se možda neće treći put kandidovati za predsednika (do kraja ovog mandata imaće 82 godine).

Posle izbora 3. novembra moguće je da će se širiti spekulacije o njegovom potencijalnom nasledniku za 2028, ali i ko bi mogao da bude kandidat rivalske Demokratske stranke.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Donald Tramp: Od hotelijera, preko Bele kuće, do pritvora i atentata
• 'Nismo tu da oduzimamo živote': Kako američki ICE regrutuje i trenira ljude
• Tramp uzdrmao svetski poredak više nego bilo koji predsednik od Drugog svetskog rata: BBC urednica
• Sporazum SAD i Danske o Grenlandu posle Trampovih pretnji o aneksiji
• Carinski rat Amerike i Kanade: Oko za oko
• Može li se bez „magarca“ i „slona“ na američkim izborima: Priča Rosa Peroa