U prethodnih osam godina izgrađeno je 234.000, a prodato 153.000 stanova, dok za 5,7 miliona sagrađenih kvadrata, koji su koštali više od pet milijardi evra, nije bilo kupaca, rezultati su istraživanja Duška Vuksanovića koje je objavljeno u nedeljniku "Radar".
Oglas
Vuksanović je za Novi dan TV N1 izjavio da je do ovih informacija došao ukrštanjem podataka iz evidencija Republičkog zavoda za statistiku i Republičkog geodetskog zavoda.
"Republički zavod za statistiku vodi evidenciju o broju završenih stanova, njihovoj kvadraturi i ceni građevinskih radova. Republički geodetski zavod vodi evidenciju o broju prodatih stanova u novogradnji i u starogradnji. Mi se bavimo novogradnjom i bavimo se istraživanjem: koliko je novih stanova u periodu od 2018. do 2025. godine sagrađeno, a koliko prodato", objasnio je on.
Trećina stanova izgrađana u pomenutom periodu, preciznije 81.000, nije prodata.
"Postavlja se pitanje odakle investicije za takve razmere. Obično stanovi se grade za prodaju ili za izdavanje u zakup u normalnim okolnostima. Ovde je reč da se grade stanovi koji zapravo predstavljaju mrtav kapital u dugom periodu", upozorio je Vuksanović.
Poreklo novca na nacionalnom nivou, kako je objasnio, može se pratiti u tri toka: zaduživanje zemlje, ulaganje u infrastrukturu, odnosno u koruptivne prihode koji su nastali tom prilikom, i ulaganje u stanogradnju.
Privatno vlasništvo, a javni dug: Svaki treći pozajmljeni evro se prelio u stanogradnju
"Privatno je vlasništvo, a javni dug", naglasio je Vuksanović i podsetio da je zemlja u periodu koji je posmatrao zadužena za 15 milijardi evra, dok je bruto vrednost troškova za novoizgrađene stanove pet milijardi evra.
"Znači, svaki treći pozajmljeni evro je preliven u stanogradnju. Ta vrsta poslovanja je inače primećena u ekonomskoj literaturi dosta davno. Država se zadužuje, rade se veliki infrastrukturni projekti, i to je najlakši način za ogromne koruptivne prihode i koruptivnu rentu", objasnio je on.
Takav obrazac je, kako je precizirao Vuksanović, primećen u svim zemljama sa visokom političkom korupcijom, i u literaturi obrađen još pre tri decenije.
"Srbija je primer gde se to nešto ponovilo. Ovo što se dešava kod nas u poslednjih 10-ak godina zapravo je potvrda tog principa da visoko koruptivne zemlje, koruptivni političari pribegavaju najbržem načinu za ostvarivanje koruptivne zarade", istakao je Vuksanović.
Oporezivanje - jedini pravni izlaz
Država, prema njegovoj oceni, dugoročno ne bi mogla da povrati deo tog novca pošto je reč o velikoj disperziji, odnosno postoji veliki broj privatnih vlasnika.
"Uglavnom su vlasnici ovih stanova i apartmana firme, ali video sam u programu nove vlade, programu Studentske liste, da su oni predvideli da ovom problemu pristupe na jedini mogući način, a to je oporezivanjem, adekvatnim oporezivanjem", kazao je Vuksanović.
U tom programu se, kako je preneo, pominje rok od 12 meseci za početak oporezivanja ako stan nije useljen.
"Time će delimično biti pogođeni i oni koji imaju dva i više stanova. Individualci. Ali mislim da je to jedini način: oporezivanje, a da ne izađemo iz okvira pravnog postupanja i osvete", zaključuje Vuksanović.
Trend primetan u celoj zemlji
Neprodatih stanova, kako je utvrdio Vuksanović, ima gotovo u celoj Srbiji. U Beogradu je, kako je naveo, izgrađena 71.000 stanova, a neprodatih je 15.000.
U Novom Sadu je izgrađeno 33.000 stanova, a neprodatih 13.000, dok je na Zlatiboru izgrađeno 14.000 stanova, a polovina od tog broja nije prodata.
"Tu su Niš, Kragujevac, Šabac, Loznica... Primećeno je takođe, kad je reč o apartmanima, da se, osim na Zlatiboru, gradi i u Velikom Gradištu, zatim na Kopaoniku, opština Raška. Na svim mestima", naveo je Vuksanović.
Teme