Sudija za prethodni postupak osnovnog suda u Prištini produžio je za još dva meseca pritvor devetorici Srba iz opštine Zubin Potok, uhapšenih prošlog meseca zbog sumnje da su navodno počinili ratne zločine tokom sukoba na Kosovu i Metohiji pre 27 godina.
Oglas
Branilac Miroslava Radojevića, advokatica Jelena Krivokapić, navela je da je 26. oktobra elektronskim putem primila odluku prištinskog vrhovnog suda, donetu na sednici veća 23. oktobra, kojom se kao neosnovani odbijaju zahtevi za zaštitu zakonitosti koje su branioci devetorice Srba podneli protiv rešenja osnovnog suda u Prištini - Specijalnog odeljenja, piše RTS.
Pritvor im je određen rešenjem od 29. septembra, a tu odluku je 8. oktobra potvrdio Apelacioni sud.
Prema rečima Krivokapićeve, sud je u obrazloženju naveo iste razloge kao i nižestepeni sudovi: opasnost od bekstva, mogućnost uticaja na svedoke i postojanje osnovane sumnje da su osumnjičeni počinili dela koja im se stavljaju na teret.
Advokat ukazao na sporno navođenje svedoka
Advokat Predrag Miljković, branilac Miloša Raškovića, ukazao je na, kako je ocenio, apsurd u odlukama sudova u Prištini, navodeći da je njegov branjenik označen i kao okrivljeni i kao svedok u istom postupku.
"Žalbom smo ukazali da je to nemoguće. Odbijena je. Zahtevom za zaštitu zakonitosti smo ponovo ukazali da je to nemoguće. Obrazloženje Vrhovnog suda je još gore nego nižestepenih sudova, pa čak navodi da postoji osnovana opasnost da će okrivljeni (i Rašković među njima) uticati na svedoke (među kojima opet i Rašković…), dakle postoji opasnost da će okrivljeni Rašković uticati na sebe Raškovića svedoka!", naveo je Miljković.
Devetorica Srba uhapšena u septembru
Devetorica Srba iz više sela opštine Zubin Potok uhapšena su 27. septembra po nalogu tužilaštva, a pritvor im je određen dva dana kasnije.
Prema navodima tužilaštva, koje su preneli mediji na albanskom jeziku, osumnjičeni se dovode u vezu sa slučajem nazvanim "Grupa intelektualaca", koji se odnosi na ubistvo i nestanak 23 albanska civila.
Tužilaštvo tvrdi da su civili bili pritvoreni, pretučeni i zlostavljani, a potom pogubljeni. U optužbama se navodi i da su osumnjičeni navodno pokušali da benzinom zapale njihova tela.
Šta se osumnjičenima stavlja na teret
U predmetu nazvanom "Dosije 23", tužilaštvo navodi da su se osumnjičeni, zajedno sa drugim licima, 19. aprila 1999. godine, kao pripadnici Teritorijalne odbrane, nalazili u selima opštine Zubin Potok, na lokaciji Mala Kaludra, gde su, prema tim navodima, priveli grupu od 23 albanska civila, opljačkali ih, zlostavljali i potom pogubili.
U predmetu se pominju Dragan Đurić, Milomir Radojević, Miloš Rašković, Miroslav Radojević, Radisav Rašković, Saša Đukić, Svetislav Đukić, Vladan Tomašević, Vukoje Lepović, Ranđel Rašković, Jovica Utvić i Dalibor Đurić, kao i druga lica čiji identitet, prema tužilaštvu, tek treba da bude utvrđen.
Devetorica uhapšenih predstavljaju najveću grupu Srba privedenu na Kosovu i Metohiji u jednoj akciji zbog sumnje na ratne zločine.
Njihovo hapšenje usledilo je nakon prethodnih akcija u Zubinom Potoku. Prema navodima iz Prištine, ukupno 13 uhapšenih iz te opštine dovodi se u vezu sa ostacima ljudskih kostiju pronađenim u masovnoj grobnici u selu Mala Kaludra.
Teme