Istovremeno, Poljska nastavlja da kupuje zlato i približava se cilju od 700 tona, otvarajući pitanje da li različiti potezi centralnih banaka najavljuju promenu na tržištu ovog plemenitog metala.
Prema pisanju Euronewsa, ruske rezerve samo su u septembru smanjene za približno 6,2 tone. Sličan tempo prodaje zabeležen je tokom krize 1998. godine, kada je Rusija za svega tri meseca prodala 118 tona zlata.
Ipak, prodaja pojedinih država ne mora da znači početak šireg talasa rasprodaje. Adam Stronjavski, direktor poljske kompanije za trgovinu plemenitim metalima Mennica Skarbowa, ocenjuje da ruske i kazahstanske transakcije neće značajnije uticati na svetsku cenu zlata.
Rusko zlato ide preko Hong Konga
Stronjavski prodaju ruskog zlata povezuje sa budžetskim pritiscima izazvanim ratom u Ukrajini i potrebom za dodatnim finansiranjem odbrambenog sektora.
Prema njegovim rečima, transakcije se odvijaju izvan londonskog tržišta zlata, preko Hong Konga, a glavni kupac je, kako tvrdi, kineska centralna banka. Zbog takvog načina prodaje očekuje zanemarljiv neposredni uticaj na globalnu cenu.
Euronews, pozivajući se na trgovinske podatke Hong Konga, navodi da je od januara do jula tamo stiglo oko 100 tona ruskog zlata, gotovo trostruko više nego u istom periodu prethodne godine. Taj podatak odnosi se na trgovinske tokove i ne treba ga poistovećivati sa smanjenjem rezervi ruske centralne banke.
Stronjavski ne isključuje mogućnost da Rusija kasnije ponovo počne da kupuje zlato i obnavlja rezerve, kao što je činila nakon prodaje iz 1998. godine.
Kazahstan smanjuje udeo zlata i koristi priliku za zaradu
Kazahstan je tokom prvih osam meseci 2026. godine bio među najvećim kupcima zlata na svetu. Sada, međutim, planira da do kraja godine smanji njegov udeo u ukupnim rezervama sa približno 78 na 75 odsto.
Stronjavski smatra da zaokret može biti privremen i povezan sa potrebom za pokrivanjem budžetskog deficita ili ostvarivanjem dobiti nakon dugogodišnjih kupovina.
Kazahstan je zlato akumulirao tokom dužeg perioda, pa bi prodaja po sadašnjim cenama, prema njegovoj oceni, donela značajnu zaradu.
Sagovornik Euronewsa naglašava da ograničeno smanjenje udela i prodaja raspoređena tokom vremena umanjuju mogućnost većeg poremećaja na svetskom tržištu.
Poljska nastavlja kupovinu: Cilj od 700 tona nije nužno kraj
Suprotan pravac zadržava Poljska, čija je centralna banka poslednjih godina značajno povećavala zlatne rezerve.
Prema Euronewsu, one su već blizu ciljanih 700 tona. Stronjavski navodi da Poljska zauzima deseto mesto u svetu prema količini zlatnih rezervi i smatra da dostizanje tog praga neće nužno označiti završetak kupovina.
Po njegovoj oceni, velike rezerve zlata jačaju kreditnu sposobnost države i doprinose stabilnosti valute.
Mogućnost da Poljska počne da prodaje zlato radi ostvarivanja dobiti smatra malo verovatnom tokom aktuelnog saziva parlamenta, ukazujući na različite pristupe vlade i centralne banke.
Šta promene znače za male ulagače?
Za individualne ulagače ključna poruka ove analize jeste da prodaju rezervi pojedinih centralnih banaka ne treba automatski tumačiti kao najavu pada cene zlata. Stronjavski očekuje da kupovine drugih centralnih banaka i potražnja investitora koji zlato vide kao sigurnu luku nastave da podržavaju tržište.
Ipak, kretanje cena pokazuje da ni ovo ulaganje ne donosi neprekidan rast. Prema podacima Svetskog saveta za zlato koje prenosi Euronews, zlato je u američkim dolarima poskupelo 25,5 odsto tokom 2024. i 67,4 odsto tokom 2025. godine, dok je u prvih devet meseci 2026. pojeftinilo 4,4 odsto.
Stronjavski ostaje optimističan u pogledu dugoročnog kretanja cene i smatra da kratkoročne korekcije ne menjaju uzlazni trend. To je, međutim, njegova tržišna procena: ni duži period ulaganja sam po sebi ne garantuje dobit.