Zafranović je bio specijalni gost 69. po redu Sajma knjiga u Beogradu, koji se održava pod sloganom "Reči grade svet".
U fokusu predstavljanja bili su njegovo književno i filmsko stvaralaštvo, film "Zlatni rez `42: - Djeca Kozare" i teme zla, stradanja i kulture sećanja.
Knjiga "Anatomija zla" predstavlja duboko psihološko i filozofsko istraživanje ljudske prirode, moralnih dilema i društvenih posledica zla. Utemeljenost u činjenicama ističe kao početnu tačku filma "Zlatni rez '42 – Djeca Kozare".
Zafranović je o tim temama govorio i kroz svoje filmove, a njegovo stvaralaštvo usmereno je na suočavanje sa istorijskim zločinima i upozorenje na opasnost od njihovog ponavljanja.
TANJUG/ AMIR HAMZAGIĆ/ bs
"Onda sam išao u svoju viziju, jer je to igrani film. Hteo sam da kažem na koji način se zlo širi, prvo od sebe pa onda dalje. Na koji način se ono širi do tih monstruoznih situacija u logoru kad je to ozakonjeno, kad se može ubijati bez ikakvih sankcija. To zlo sam istraživao od prvih filmova, a ovo je vrhunac tog istraživanja šta je to zapravo zlo", rekao je Zafranović.
U knjizi je izneo izuzetnu analizu temeljnih pitanja koja se tiču zla u istorijskim kontekstima koji oblikuju ljude i njihove postupke. Ta tema je obeležila njegovo celokupno stvaralaštvo.
Zafranović je rekao da je ovim filmom tražio oprost u ime svog naroda koji je počinio zlo i da je ovim filmom kleknuo kao Vili Brant u Varšavi.
Možda vas zanima
Knjiga "Anatomija zla" povezana je sa njegovim stvaralaštvom i temama zla i stradanja i bavi se pitanjem kako nastaje zlo, kako se ispoljava kroz istoriju i šta čovek može da učini drugom čoveku kada nasilje, nacionalizam i ideologija postanu prihvatljivi u društvu.
Film kao katarza
On je istakao i značaj katarze koju je želeo postići ovim filmom, te dodao da je zlo Jasenovca i ustaša istraživao dugo.
"Ja nemam pravo da govorim o tuđem zlu, nego pre toga moram o zlu mog naroda", rekao je Zafranović, dodajući da se u njegov film niko nije mešao.
Zbog politike, kaže, mnogi nisu došli na premijeru u Beogradu, ali koji jesu došli prepoznali su da je njihova energija maksimalno iskorišćena i o čemu se radi.
"Ući u Jasenovac i izaći sa ovim filmom, to je veliki poduhvat", rekao je Zafranović, dodajući da je zadovoljan što je film urađen.
Zafranović je rekao da je ovaj film upućen Hrvatskoj, a onda i stradalačkom narodu Srbima, posebno oko Kozare i Banjaluke.
Dusan Milenkovic/ATAImages
Zečević: Lordan kao Bertoluči
O Zafranovićevom stvaralaštvu u sajamskoj sali "Ivo Andrić" govorio je i filmolog Božidar Zečević, koji je rekao da je ovaj film kao umetnost, katarza i za srpski i za hrvatski narod.
"Za srpski, jer se dugo ćutao o najvećem u istoriji zlu nad Srbima koje se desilo u Jasenovcu, a sad može da o tome govori, a katarza za hrvatski narod je otvaranje ogromne rane da priznaju da se to zlo desilo, da su učestvovali u ubistvu milion ljudi. U Zagrebu pljuju ovaj film, što je glupost. Da su pametni prigrlili bi ga, jer tako može da se skine teška hipoteka. Lordan ovim filmom kleči, kao Vili Brant, to je katarza za hrvatski narod", rekao je Zečević.
Možda vas zanima
On je dodao da je ovaj film otvorio i katarzu cele Evrope.
"Nema teme koju Lordan nije dodirnuo, ako ne i potpuno zaokružio. On je poput Bertolučija i može da se kaže, poput Tarkovskog, nekako navikao da objedinjuje svetove. U njegovom stvaralaštvu naćićemo jednu celu epohu", rekao je Zečević.
U "Anatomiji zla" Lordan Zafranović se nije bavio samo analizom zla, već i načinima na koje se ono može prevazići, pružajući nadu i duboku humanističku poruku.