Dugogodišnji lider Srbije Aleksandar Vučić priznao je poraz, čime je otvoren put za velike političke promene nakon istorijskih izbora na kojima se sve autoritarniji lider suočio sa studentskim pokretom koji već dve godine protestuje protiv njegove vlasti, piše britanski Gardijan.
Oglas
U izveštaju sa izbora u Srbiji, britanski medij navodi i da će pobeda studentskog pokreta u Srbiji verovatno imati odjeka i širom Evrope, dajući dodatni zamah omladinskim i studentskim protestima koji su potresli gradove širom kontinenta.
Izgleda da je Vučićeva dvanaestogodišnja vladavina okončana zahvaljujući rekordnoj izlaznosti birača na izborima izazvanim protestima predvođenim studentima, ističe se u tekstu Gardijana.
Vučić je, kako se podseća, ukazao na preliminarne rezultate koji sugerišu da su birači ubedljivom većinom podržali studente, što bi im moglo doneti većinu u parlamentu Srbije, koji ima 250 poslaničkih mesta.
Kada se proširila vest da je Vučićevih 12 godina na vlasti završeno, na ulicama Beograda i drugih gradova počelo je slavlje, navodi Gardijan.
U prestonici je 43-godišnja Ivana bila oduševljena.
"Kao Nova godina"
„Osećam se kao da je Nova godina, kao da su tri Nove godine odjednom, zaista“, rekla je. „Konačno ponovo možemo da dišemo.“
Dodala je da se nada da će najviši predstavnici smenjenog režima brzo biti pozvani na odgovornost, što je bilo jedno od ključnih predizbornih obećanja Studentske liste.
Drugi građani su se rukovali sa policajcima na ulicama, pozdravljali ih podignutim dlanovima i grlili, dok su se iz automobila u prolazu čule sirene.
U sedištu Studentske liste pristalice su uzvikivale „Pobeda, pobeda!“, a okupljeni su aplaudirali, plakali i grlili se.
„Draga Srbijo, večeras se čuje glas naroda“, rekao je Radomir Saičić, profesor Univerziteta u Beogradu, obraćajući se u ime studenata u njihovom izbornom štabu.
„Večeras slavimo pobedu, sutra gradimo budućnost.“
Scene radosti usledile su nekoliko sati nakon što je u nedelju na birališta izašao rekordan broj građana, ističe se u tekstu. Širom zemlje ispred biračkih mesta formirali su se dugi redovi, a na pojedinim mestima birači su čekali i do dva sata.
Prema podacima CeSID-a i Ipsosa, do 19 časova izlaznost je dostigla 67,6 odsto, što je najviše od raspada Jugoslavije 1992. godine.
Velika izlaznost, zajedno sa procenjenih 150.000 ljudi koji su se prošle nedelje okupili na završnom predizbornom mitingu studenata u Beogradu, podstakla je prve spekulacije da su studenti uspeli da pridobiju dovoljno podrške za početak nove političke ere u ovoj balkanskoj zemlji.
Uoči glasanja, kako piše Gardijan, rezultati istraživanja javnog mnjenja znatno su se razlikovali, a analitičari su ukazivali na visok stepen neizvesnosti u nadmetanju kandidata koji predstavljaju studentski pokret nastao iz građanskog aktivizma i Vučićevog SNS-a.
Rezultati su praćeni širom sveta, kao deo deset ključnih dana izbora u različitim zemljama, tokom kojih se autoritarna desnica suočava sa prodemokratskim snagama.
"Težak izazov"
Pobeda studentskog pokreta u Srbiji verovatno će imati odjeka i širom Evrope, dajući dodatni zamah omladinskim i studentskim protestima koji su potresli gradove širom kontinenta.
Dok su građani čekali izborne rezultate, na internetu su počele da kruže spekulacije o tome da li će Vučić pokušati da ostane na vlasti bez obzira na ishod izbora.
Međutim, njegovo brzo priznanje poraza podsetilo je na potez njegovog saveznika Viktora Orbana u susednoj Mađarskoj pre šest meseci, podstakavši nade u demokratski preporod centralne Evrope, navodi se u tekstu.
Izbori sa velikim političkim ulogom u Srbiji, zemlji kandidatu za članstvo u Evropskoj uniji, imaju korene u novembru 2024. godine, kada se na železničkoj stanici u Novom Sadu srušila betonska nadstrešnica, usmrtivši 16 ljudi.
Tragedija je pokrenula studentske proteste, koji su prerasli u širok antivladin pokret, dok su dokazi ukazivali na to da su loše izvedeni građevinski radovi, prevare i korupcija bili uzroci rušenja nadstrešnice.
Suočen sa sve većim pritiskom studenata, Vučić, sve autoritarniji lider koji više od decenije dominira političkom scenom Srbije, prošlog meseca podneo je ostavku na mesto predsednika, odlučivši da rizikuje raspisivanjem vanrednih izbora.
Studenti su iskoristili priliku da svoj pokret pretvore u političku snagu.
Predstavili su listu od 250 kandidata za isto toliko mesta u parlamentu, među kojima su univerzitetski profesori, sportisti i poljoprivrednici, pozivajući birače da podrže njihove napore za obnovu srpske ekonomije i demokratije.
U kampanji su se suočili sa političkim monolitom Vučićevog SNS-a, što je predstavljalo težak izazov u borbi protiv vladajuće stranke koja je preuzela kontrolu nad gotovo svim televizijskim kanalima i koristila ministarstva i druge državne institucije kao političke instrumente.
Vučić je više puta pokušavao da diskredituje studente optužujući ih da su poslušnici stranih sila, što su studenti odbacivali.
Dok je obećavao povećanje penzija i plata u javnom sektoru, Vučić je nastojao da se predstavi kao lider sposoban da održava osetljivu diplomatsku ravnotežu između veza Srbije sa Zapadom, s jedne strane, i Rusijom i Kinom, s druge, kako bi zemlju proveo kroz globalne neizvesnosti.
Studenti, međutim, nisu odustajali.
Izlazili su na ulice, organizovali skupove, odlazili u ruralne sredine koje su dugo važile za Vučićeva uporišta i obilazili građane od vrata do vrata, nastojeći da se predstave kao kandidati koji predstavljaju alternativu političkom establišmentu i okupe birače oko slogana „Srbija ili mafija?“.
Ta poruka ponovljena je i u nedelju, kada je Dejan Bodiroga, kandidat Studentske liste i predsednik košarkaške Evrolige, glasao u Beogradu.
„Danas se Srbija pre svega bori za slobodu i za povratak otete države“, rekao je Bodiroga novinarima.
„Srbija danas glasa da odluči kojim će putem krenuti – ka budućnosti ili prošlosti.“
Uoči nedeljnog glasanja, i međunarodni i domaći posmatrači izrazili su zabrinutost zbog privođenja aktivista, kao i izveštaja o njihovom nadzoru i sajber napadima.
U nedelju su nezavisne posmatračke organizacije upozorile na zabeležene slučajeve fotografisanja glasačkih listića, koji ukazuju na pritiske na birače, pokušaje kupovine glasova i takozvano kružno glasanje, odnosno „bugarski voz“.
Među njima je bio i Raša Nedeljkov iz organizacije za praćenje izbora CRTA, koji je rekao da se „i dalje beleži veliki broj nepravilnosti, dok su nasilni incidenti ispred biračkih mesta sve učestaliji“, navodi se u izveštaju Gardijana.
Teme